Jeste li i vi superkomunikator?

Nova generacija superkomunikatoraSend, reply, forward… Likovi bez granica i srama bacili rukavicu civilizaciji – odličan je test Dragana Petrica u današnjem Jutarnjem listu o novoj generaciji superkomunikatora koji su već udomaćili i kod nas u Hrvatskoj.

Di­gi­tal­na re­vo­lu­ci­ja ko­ja se do­ga­đa po­slje­dnja dva de­se­tlje­ća stvo­ri­la je no­vu ge­ne­ra­ci­ju ko­joj ži­vot već od pr­vih da­na izgle­da dru­ga­či­je od ­onog pri­jaš­njeg, “za­sta­rje­log”. Ra­zvoj te­hno­lo­gi­je to­li­ko je utje­cao na nji­hov fe­no­tip da im je – ­zbog pri­hva­ća­nja in­ter­ne­ta kao sva­ko­dne­vnog ži­vo­tnog po­ma­ga­la – pri­ro­dno da kon­tro­li­ra­ju ti­jek in­for­ma­ci­ja, da upi­ja­ju višestru­ko više po­da­ta­ka ne­go što se sta­ri­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma či­ni mo­gu­ćim, da uče ono što sa­mi iza­be­ru, da ko­mu­ni­ci­ra­ju isto­vre­me­no na više na­či­na i da isto­vre­me­no oba­vlja­ju više in­te­le­ktu­al­no za­htje­vnih ra­dnji.
Ko­mu­ni­ci­ra­nje pu­tem in­ter­ne­ta nu­žnost je u nji­ho­vim ži­vo­ti­ma, po­tre­bna na­do­pu­na tra­di­ci­o­nal­ni­jim obli­ci­ma ko­mu­ni­ka­ci­je ka­kvi su pri­jaš­njim ge­ne­ra­ci­ja­ma bi­li je­di­ni na ra­spo­la­ga­nju. Su­per­ko­mu­ni­ka­to­ri odra­sta­ju­ći stje­ču na­vi­ku nat­pro­sje­čnog ko­mu­ni­ci­ra­nja. Unu­tar ge­ne­ra­ci­je ko­joj pri­pa­da­ju, su­per­ko­mu­ni­ka­ci­ja je sa­sta­vni dio ljud­ske so­ci­ja­li­za­ci­je, nešto što je u 2008. po­sta­lo na ­onaj na­čin “nor­mal­no” na ko­ji je nor­mal­nim po­sta­lo ra­zgo­va­ra­nje mo­bi­te­lom pri­je de­set go­di­na. Oni sto­ga ni­su ni­ka­kvi na­dlju­di, ni “ge­e­ko­vi” ili “fre­e­ko­vi”, oni ni­su za­lu­đe­ni fa­na­ti­ci ovi­sni o ra­ču­na­li­ma, čak ni­su te­hno­lo­gi­ji oso­bi­to sklo­ne oso­be.
Tri te­melj­ne oso­bi­ne sim­pto­ma­ti­čne su za su­per­ko­mu­ni­ka­to­re, a to su nat­pro­sje­čne vješti­ne pre­tra­ži­va­nja i upi­ja­nja in­for­ma­ci­ja, si­mul­ta­no oba­vlja­nje više za­da­ta­ka te di­skon­ti­nu­i­ra­no i ne­li­ne­ar­no uče­nje. Ta­ko, na pri­mjer, ka­da otvo­re web stra­ni­cu, oni po­gle­dom “pro­le­te” ­kroz ­ekran ske­ni­ra­ju­ći sli­ke, sim­bo­le i na­tpi­se te tre­nu­ta­čno odlu­ču­ju ­gdje će kli­knu­ti mišem da bi došli do že­lje­ne in­for­ma­ci­je. U me­đu­so­bnoj su ko­mu­ni­ka­ci­ji ra­zvi­li i vla­sti­ti je­zik, na­či­njen do­brim di­je­lom od kra­ti­ca, ko­ji je pri­mje­ren upra­vo ova­kvom, br­zom pri­je­no­su klju­čnih in­for­ma­ci­ja.
Bez po­se­bnih di­stra­kci­ja u kon­cen­tra­ci­ji uspi­je­va­ju oba­vlja­ti ra­dne za­da­tke ako su već za­po­sle­ni ili odra­đi­va­ti svo­je stu­dent­ske pro­je­kte i uče­ni­čke za­da­će ako su mla­đi, a da isto­vre­me­no ra­zgo­va­ra­ju pre­ko pro­gra­ma za ­chat s pri­ja­te­lji­ma te slušaju svo­ju omi­lje­nu gla­zbu. Dok kla­si­čan, li­ne­ar­ni na­čin upi­ja­nja in­for­ma­ci­ja kre­će od ­općeg pre­ma spe­ci­fi­čnom, po­la­ko ot­kri­va­ju­ći sve de­talj­ni­je aspe­kte po­je­di­ne te­me, ne­li­ne­ar­na me­to­da ti­pi­čna za su­per­ko­mu­ni­ka­to­re te­me­lji se na tra­že­nju odgo­vo­ra na kon­kre­tna pi­ta­nja.

Naravno intenzivno koriste Facebook i Dragan ih opisuje u zanimljivom kontekstu prošlogodišnjih prosvjeda organiziranih putem te i drugih društvenih mreža. Smatram da je jako dobro opisao sustav vrijednosti koji mnogi ne razumiju jer su jednostavno odgojeni drugačije:-)

Nji­hov je su­stav vri­je­dno­sti dru­ga­či­ji, ona­kav ka­kav je stvo­ren na in­ter­ne­tu. U ta­kvom društvu ne pri­zna­ju se ni­ka­kvi au­to­ri­te­ti, ne pri­zna­ju se ni ni­ka­kvi re­ži­mi, ni tra­di­ci­o­nal­ne eti­čke nor­me i u ta­kvom se društvu sva­ka gra­ni­ca briše – bi­lo dr­ža­vna, bi­lo ona do­brog uku­sa. Ko­mu­ni­ka­ci­ja na in­ter­ne­tu je su­ro­va, dr­ska, ne­u­mje­sna i pro­sta, bez obzi­ra na su­go­vor­ni­ka.
U to­me se ide to­li­ko da­le­ko da se slo­bo­da go­vo­ra isko­rišta­va do pa­ra­do­ksa, če­mu smo ne­da­vno svje­do­či­li u fa­mo­znom “slu­ča­ju Fa­ce­bo­ok”, ka­da je pre­mi­jer ne­u­ku­sno, ali ­ipak uz Usta­vom za­ga­ran­ti­ra­nu slo­bo­du izra­ža­va­nja ismi­jan po­mo­ću na­ci­sti­čke sim­bo­li­ke, a da su su­per­ko­mu­ni­ka­to­ri to do­ni­je­li i u sva­ko­dne­vi­cu ko­ja op­sto­ji u stvar­no­sti, uvje­ri­li smo se upra­vo na sku­pu ko­ji je usli­je­dio ne­ko­li­ko da­na na­kon tog slu­ča­ja, ­gdje su se, ­osim ter­mi­na “ban­da” i “lo­po­vi”, ko­ri­sti­le i ku­di­ka­mo vul­gar­ni­je ka­ra­kte­ri­za­ci­je ­onih pro­tiv ko­jih se go­vo­ri­lo. U skla­du za za­ko­nom, ci­vi­li­zi­ra­nost se u su­per­ko­mu­ni­ka­ci­ji pra­kti­ci­ra do ne­ci­vi­li­zi­ra­nih raz­mje­ra. Ge­ne­ra­ci­je ko­je su odra­sta­le s in­ter­ne­tom po­sta­le su u 2008. do­mi­nan­tna društve­na sku­pi­na, pri če­mu, oči­gle­dno, ni naša dr­ža­va ni­je izo­sta­vlje­na i sa­da je sa­ja­sno da će u bu­du­ćno­sti sva­ko društvo, pa i ono u Hr­vat­skoj, bi­ti ure­đe­no na na­čin na ko­ji je ure­đen društve­ni ži­vot na in­ter­ne­tu. Baš kao što su pri­je sto­lje­ća i pol oni ko­ji ko­ri­ste ža­ru­lju i pišu ke­mij­skom olov­kom od ne­o­bi­čnih po­če­li po­sta­ja­ti obi­čnim gra­đa­ni­ma, go­di­na na izma­ku po­ka­za­la je da je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na ka­da će su­per­ko­mu­ni­ka­tor s vre­me­nom bi­ti sva­tko od nas, sa ­svim do­brim i lošim re­per­ku­si­ja­ma ko­je ta­kva pro­mje­na do­no­si.

Možda praktičan uvid u sukob tih svjetova možete vidjeti kod zadnje video čestitke Bijesaprvog, kao i kod ranije ironije vezane uz rat sa surferima s Facebooka, odnosno pregledom komentara na tekstove u medijima, kao i ispod samog videa. Provjerite sami kojoj grupi pripadate:-)

Više tekstova o novim medijima općenito i u Hrvatskoj potražite ovdje.

PS Evo i RTL Televizije sa sličnom temom večeras – vidi se da je čitan onaj dnevnik o najtraženijim pojmovima na netu u Hrvatskoj🙂

Oznake: , , , , , ,
Pročitajte i…
Pretraži blog po ključnim riječima
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z 1 2 3